Lepo je verovati u Boga – dobio si ovu jednu šansu na zemlji i sam sebi pišeš sudbinu dobrim i lošim odlukama. Važnim i manje važnim. Odnosno: zvaničnim i skrivenim, jer i najmanja odluka je presudna, a ti i ako zezneš nešto neznaš ni gde ni kad si pogrešio...
Tako je jednom neki Pera Petrović ujutru ustao i ODLUČIO da štedi struju, pa je umesto redovnog upalio plinski šporet. Kafa je umesto u 6:05 bila gotova u 6:03.
Tako je on dva minuta ranije bio spreman za odlazak na posao. Pošto je jutarnji autobus uvek bio tačan, a dotično jutro veoma hladno, Pera Petrović je ODLUČIO da sačeka u predsoblju ta dva extra minuta.
Pogledao se u ogledalo i nije mu se dopalo to što vidi. Imao je podočnjake i bradu od dva dana koja bi izgledala macho da nije bilo vidljivog umora na njegovom licu.
Dva minuta extra?
Ako posle budem trčao stićiću na autobus?
Koleginica me je juče lepo pogledala, ne želim odmah sutradan da ostavim bilo kakav loš utisak?
Trebalo mu je jos 3 sekunde da razmisli i ODLUČIO je da se obrije na brzaka...
Da li da vašoj mašti prepustim dalji splet okolnosti, ili da svojoj, pomalo bolesnoj, dozvolim da se istakne?
1. Žureći da se obrije, posekao se. Umivanje od krvi minut. Traženje flastera 1’12”. Lepljenje. Pranje ruku. Traženje ključeva u panici što će zakasniti...Pa je zakasnio još više...
2. Obrijao se bez posecanja, pogledao na sat, shvatio da mora mnogo da požuri, sjurio se i pao niz stepenice... Slomljena ruka... Doviđenja posao...
3. Stepenice prošle bezbolno, ali je naravno pao dok je trčao... I slomio nogu na dva (?!) mesta
4. Sudario se sa nekim statistom i vrata autobusa su mu se zatvorila pred nosom. Naravno da je zakasnio na posao.
5. KOMBINACIJA 1 i 4: Da nije bilo onog traženja flastera od 1’12”, on bi izašao iz stana 1’12” ranije, ili još ranije, jer ne bi zbog tih 1’12” pao u paniku i tražio ključeve (koji su mu bili u ruci, inače) i svakako se ne bi u datom trenutku našao onom statisti na putu, a da ne pričamo o tome kakav je sve splet okolnosti tog statistu doveo na to mesto u toj milisekundici.
(Napisala ja, tamo negde u prvoj polovini 2007 godine... Ideja o nesretnom Peri Petroviću bi mogla da se razvije u filozofiju teške kategorije, tako da sam se na vreme zaustavila :)))
Da lamentiram nad sudbinom doticnog gospodina ili ne, pitanje je sad :) Sta li bi tek bilo da je resio da stedi vodu..
ОдговориИзбриши..nego kud se seti one klinike Svarcvald..hehe..
ОдговориИзбришиEeee... Da je štedeo vodu, ne bi ni pristavio kafu? Što dalje implicira da bi mnooogo ranije krenuo na posao, neko bi rekao sjajno, neće zakasniti, ali, avaj! Bunovnog i pospanog zbog nepopijene kafe, na putu od kuće do posla čeka ga više zamki nego što to moja bolesna mašta može da smisli :))) Otvoren šaht je naizlizaniji mogući deo tod nesretnog scenarija :)))
ОдговориИзбришиIli kora od banane..
ОдговориИзбриши